Često se zapitam zašto Boga pokušavamo nekako ‘izreći’, zašto se i ja uporno trudim staviti Ga u riječi kad sam davno shvatila da je neizreciv. Ali ovaj izvor koji tinja u meni nema mira. On žubori i tjera me pisati, govoriti…
Tako se dogodilo i neku večer.
Nakon susreta s Njim u molitvi ostanem u tišini i upravo je to jedino okruženje u kojem mogu čuti što mi to Bog govori. Znam, pomalo kontradiktorno da ‘govori tišinom’, ali opet mi dade da imam što zapisati tako što sam uhvatila tu tišinu i mir u rečenicu.
Mir. Mir pomirenja s Bogom. Jačina toga susreta koja u duši odjekuje daje neku snagu pobjede nad svim onim što me od Njega udaljuje. Nije lako oduprijeti se onim malim navikama koje čine svakodnevicu, a moglo bi se i bez njih. Ponekad mi nije jasno zašto mu uopće nešto smeta, zašto upravo to trebam mijenjati, toga se odreći. Onda nastupi On i dâ mi uvid u situaciju:
„Dijete drago, možeš ti to zadržati, ali prvo trebaš pustiti, odnosno PREpustiti, meni. Nakon što postaneš slobodna od toga, tek tada ćeš to imati. Razlika je da više neće to ‘imati tebe’. Eto, to ti želim. Da budeš slobodna od svega kako bi bila otvorena za sve što ti šaljem. Zar se ne slažeš da ti treba više prostora za mene? Zar ti se čini kako mogu stati u tu malu prostoriju u koju me puštaš pored beskrajnog prostranstva tvoje nutrine? Vidim koliko za mnom žudiš i shvati da ja još više čeznem da Te ispunim svojim prisustvom. Ipak, ja sam te stvorio i od mene si satkana. Razumljivo da se ispreplićemo i jedno bez drugog ne možemo.
Smiješno ti je da ja ne mogu bez tebe?
Da. Vjeruj u to jer si ti moje stvorenje, stvoriti tebe bilo mi je jednako kao stvoriti cijeli svemir. Bitna si karika u mnogim mojim planovima. Pa daj osvrni se iza sebe. Samo na današnji dan. Koliko si stvari uradila što ne bi nitko danas stigao da mi tebe nije bilo. Znam da su to tebi malene i usputne stvari, ali nekome drugome to jednostavno nije bilo tako. Upravo ti mi trebaš u tom vremenu i na tom mjestu.“
Što mi drugo preostaje nego nakon ove Tvoje nove lekcije reći – Hvala!
I tu stati, jer ionako sam već previše pokušavala izgovoriti.
s. Marijana Bošnjak