Divna li dana
Što pred očima mi prođe!
Bože hvala Ti!
Uza sve što dobro
Ili loše svrši,
najvažnije jest
Da znam da za vratom mi dahćeš
I svoj plan namijenjen meni
Ostvaruješ.
Samo kad bih ja
Onoliko zahvalan bio
Koliko me voliš
Na manje bih se
Nebitnih stvari osvrtao,
Živce svoje štedio.
A to je tako jednostavno.
Samo kad bih ja
Uistinu
Molio onoliko
Koliko me voliš
Sumnje niti jedne
Ne bi bilo, straha nijednoga
Bosom bi nogom
Po trnju gaz’o
A to je tako jednostavno.
Samo kad bih ja
Onoliko postio
Koliko me voliš
Svo strpljenje svijeta
U sebe bih upio
Samo kad bih ja
U istoj mjeri za Te gorio
K’o što Ti za me goriš
Na poziv tvoj
U nebo bi ti mog’o doć’
Samo kad bi to bilo tako jednostavno…
Ante Smiljanić