Mudri i plemeniti ljudi imaju kadšto puno zavidnika. Tako se jednom umnome Sokratu obratio neki znanac:
– Sokrate, moram ti reći: onaj tvoj prijatelj za tebe je rekao…
– Čekaj! – prekinu ga mudrac. – Jesi li sve što mi imaš reći prosijao kroz tri sita?
– Tri sita? – pitao se ovaj u čudu.
– Da, moj prijatelju, tri sita! Promisli: može li se to što želiš reći prosijati kroz tri sita. Prvo sito jest istina. Što mi imaš reći jamačno si ispitao je li to istina.
– Ne. Samo sam čuo, ali…
– Tako, tako. Ali ti si to prosijao kroz drugo sito, kroz sito dobra. Je li to što mi želiš reći dobro?
– Ne – tiho izusti ovaj. – Potpuno suprotno, naime…
– Ako je tako – prekinu ga mudrac – onda prosij to kroz treće sito i pitaj se je li to potrebno reći.
– Potrebno baš nije, ali…
– Dakle – nasmija se Sokrat – ako to što mi imaš reći nije ni
istinito, ni dobro, ni potrebno, onda je najbolje da sve to prekrižiš i ne opterećuješ se time.